Jordan sa bebom od 2 meseca i trogodišnjakom

Jordan je dugo vremena bila egzoticna destinacija, ne toliko dostupna putnicima sa Balkana, sem ako niste hteli da jasete autobusom tri dana ili da platite skupu kartu do Bejruta ili do Tel Aviva. Na nasu srecu low cost revolucija je ucinila svoje i sada je moguce uz ne toliko muke i novca uzivati u carima Petre. Ovo je nas prvi put kao “četvorka” i naravno samim tim veliki izazov. Sa Reljom smo “doktorirali” putovanje, ali nismo znali kako ce izgledati sve sa dvoje dece i to jedim od dva meseca. Naravno izazovi nisu razlog za strah tako da smo sa entuzujazmom planirali ovo putovanje.

Kupovina karata, plan puta

Put za Jordan nismo planirali dosta unapred – zbog trudoćei porđaja. Čak nije bio planiran ni u neko skorije vreme jer je Bojan već bio tamo 2010. dok je obilazio Bliski istok (Tursku, Siriju, Jordan i Liban). Posto se Strahinja rodio zdrav i prav, posle prve kontrole smo resili da otputujemo negde pre zime. Idealan bi bio decembar jer bi tada Strahinja imao tri puna mesec. Na zalost za december nema mnogo opcija za low cost letove a da ne bude hladno, ali karte za Jordan smo našli po povoljnoj ceni za početak novembra. To je značilo da će Strahinja tamo napuniti dva meseca. Cena karte po osobi bila je 35e plus 50e koliko je karta za bebu do 2. godine. Ukupno za nas četvoro povratna karta bila je oko 155e sa kompanijom Ryanair, let iz Sofije za Akabu. Za Jordan je potrebna viza, ali dobra stvar je da je za ulaske kroz Akabu (kanton zona) viza besplatna. Inače kosta 40jod (oko 6000rsd) ako ulazite preko Ammana ili kopnom van zone Akabe.

Do Sofije smo išli našim kolima koje smo ostavili na parkingu pored aerodroma. Oko aerodroma u Sofiji postoji više privatnih parkinga koji su jeftiniji od zvaničnog aerodromskog. Cena dana je oko 3eur i u cenu je uključen takozvani shuttle od parkinga do ulaska na terminal.

Plan je bio da od 10 dana boravka u Jordanu 5 provedemo na Crvrnom moru u Akabi (odmor, snorkel, ronjenje, kupanje) a da ostalih 5 obilazimo Jordan tako što ćemo uzeti rentacar. Ispostavilo se da je poseta Jordanu u novembru idealan mesec zbog temperature (isla je do 27c) , nema jakih vrućina a opet more je toplo za kupanje (25c).

Plan puta izgledao je ovako:

• Akaba, 5 noćenja.
• Vadi Rum, obilazak pustinje tura dzipom + jedno noćenje u pustinji.
• Vadi Musa (Petra), 2noćenja. Obilazak Petre 2 dana.
•  Aman, 2 noćenja, na putu za Aman obilazak Vadi Numeire i Kreak zamka. Jedan dan obilazak Amana.
• Poslednji dan obilazak Dzeraša i povrtak u Akabu na aerodrom, usput smo kratku pauzu napravili na planini Nebo.
  

Akaba

Privh 5 dana smo spavali u cenru Akabe u hotelu koji je  imao tri zvezdice, po njihovom standardu ali mi bi mu dali jadnu, trebalo bi više pažnje pri odabiru hotela. Pošto na putovanjima najamanje vremena provodimo u hotelu nemamo velike zahteve sam da je čisto i pristojno opremljeno pa tako ni ovaj nije bio strasan, pre samo nije zasluzio te zvezdice. Akaba je zanimljiv ne tako mali grad. Tamo se nalaze lanci najpoznatijih hotela, ali ima i dosta turistickog kapaciteta, cak se cini da nije ni popunjen. Ono što nam se posebno svidelo je to što Akaba nije samo turistično mesto kao npr. Hurgada na Crvenom moru, predveče je lepo prošetati, imaju bulevar sa avenijom i šetalištem u sredini, veliki park sa igralištem za decu, mnoštvo prodavnica, restorana, kafića, poslastičarnica…U slučaju da zatreba postoji i dosta apoteka koje prodaju i nephodne stvari za bebu (pelene, maramice, cucle, flašice…) U Akabi se nalazi i Carrefour market koji je jeftiniji od ostalih, nešto kao Lidl.

Pošto gradska plaža u Akabi nije nešto specijalno uređena za kupanje i mala je, išli  smo taksijem na plažu koja je udaljena nekih 10km, zove se South beach, inače raj za ronjenje i snorkeling. Taksisiti će probati da vam uzmu i više para ali ako mi stavite do znanja da znate da je cena 5jod voziće vas jer za taj iznos voze i lokalce. South beach je iz delova i dosta je velika, pa se tako svaki dan moze menjati lokacija. Mi smo išli na lokacije koje su dobre za ronjenje i snorkeling tj. tamo gde su olupine i koralni sprudovi.

Ko prati naš blog zna da se Bojan i ja bavimo ronjenjem, Bojan je instruktor scuba ronjenja i vise su nas zanimale atrakcije pod vodom nego lepe playe. Akaba je inace odlicna destinacija ya snorkeling i ronjenje i sve je moguce videti ulaskom sa plaže (nije potrebna vožnja brodom), postoji dosta lokacija sa koralima i olupinama brodova, aviona i tenka, neke se nalaze na svega 50-100 metara od obale. Neke od olupina su namerno potopljene kako bi se napravili vestacki grebeni a i napravili dobri tereni kao atrakcije. Ne morate biti ni ronilac dovoljno je da stavite masku i da otplivate malo od obale kako bi sve to videli. Ono što je Bojanu i meni olakšavalo stvar oko ronjenja jer smo bili sa decom je to što su zaroni sa paže, pa je jedan od nas mogao da čuva decu na plaži dok je drugi išao na zaron, a da nije dugo odsutan – što je najviše meni odgovaralo zbog dojenja. U većini zemalja zaroni su dalje od obale, ide se čamcem ili brodom i sve ukupno traje i po 5 sati što sa bebom nije izvodljivo. Ovako sam i ja uspela da odem na zaron, a da sam bila odsutna svega sat i po (1h zaron, 30min opremanje i raspremanje). Bila sam jako srećna jer je zaron bio jedan od boljih koje sam imala jer ipak olupinu aviona i tenka u jednom zaronu ne možete da vidite nigde na svetu, a sve je još lepše jer se nalazi u sred koralne bašte.

Četvrti dan popodne smo uzeli rent a car koji smo pokupili na aerodromu. Kao je bilo jeftinije, ali i zgodnije jer bi u povratku poslednji dan pred let došli pravo na aerodrom i tako izbegli ulaženje u grad i eventualno zadržavanje u Akabi. Prvo smo otišli u Carrefour u nabavku, a sutrada ujutru smo krenuli za Vadi Rum.

Vadi Rum

Put od Akabe do Vadi Ruma je lak za vožnju i stiže se za samo sat vremena, tako da smo imali ceo dan za pustinju. Na ulazu u Vadi se nalazi beduinsko seoce odakle kreću ture, postoje i prenoćišta za one koji ne spavaju u pustinji. Tura dzipom po pustinji je nezaboravno iskustvo, traje 4 sata, ide sa na 5 lokacija u pustnji plus pauza za ručak. Na kraju ture dzipom se ide do beduinskog kampa gde se noći i sutradan rano ujutru vas vraćaju u selo odakle ste krenuli. Lokacije su fantastične, a pejzaži koji se tamo vide ostavljaju bez daha. Noćenje u pustinji je isto nešto što treba doživeti bar jednom, mi smo već bili jednom u Maroku u Sahari, ali nam se to toliko dopalo da smo hteli da ponovimo. Naravno nije bilo isto, pustinje su drugačije, ali obe lepe svaka na svoj način.

Wadi Rum

Vadi Rum ili dolina Meseca je inače lokacija gde su snimani mnogi filmovi: Lawrence of Arabia, Red Planet, Transformers, Star Wars, Dune…

Jedan savet je da turu dzipom obavezno rezervišete sa istim beduinom u čijem kampu se spava, u suprotnom će ovaj gde spavate praviti problem oko vraćanja u selo jer ste njemu platili samo noćenje. Nama se to desilo jer smo preko bookinga rezervisali noćenje u pustinji, kad smo hteli da ih kotaktiramo za turu nisu odgovarali na poruke tako da smo našli drugog beduina koji to radi, medjutim ovaj iz kampa je pravio problem i jedva je pristao da nas on vrati nazad u selo. Drugu savet je da ako idete posle ture na noćenje u pustinju ponesete u jednu torbu samo neophodne stvari za jedno veče, ostatak može da vam ostane u autu ili kod ljudi sa kojima ste krenuli na turu. Obaezno treba poneti i nešto deblje i sa dugim rukavima jer u toku noći pada temperatura.

Što se tiče bebe, u dzipu je bila u naručju i uglavnom je dremkala, nije joj smetalo truckanje, made se beduin trudio da preko neravnina usporava. Po lokacijama smo ga stavljali u kengur (kolica nema svrhe nositi). Relja je celu turu imao društvo, sa nama su dzipom krenula i tri beduinova sina koja su ga svo vreme zabavljala i igrala se sa njim. Beduin inače ima trinaestoro dece i tri žene. Relja je posle danima pričao o batama iz pustinje, bio je oduševljen pustinjom.

Petra

Iz pustinje smo krenuli rano za Petru, stigli smo za 1h i 45min tako da smo imali ceo taj dan za obilazak. Auto smo ostavili na parkingu u blizini (besplatan), a nakon obilaska smo otišli u smeštaj koji smo rezervisali u gradu Vadi Musa odmah pored Petre.

Karta za Petru za jedan dan je 50jod a za dva dana 55jod. Pošto je razlika stvarno minimalna put smo ispalnirali tako da budemo dva dana u Petri jer smo znali da ćemo zbog klinaca biti dosta sporiji ali iskreno i da nismo sa njima ne moguće bi bilo sve videti za jedan dan jer cela Petra je stvarno velika i prepuna prelepih gradjevina.

Vazno: Spremite kes za placanje karte za ulazak u Petru. Posto je 55jod ulaz, prodavac nam je rekao da za karticu mora da doda 2%, u aparat je ukucao 112.2. Kasnije sam otkrio da je banka dodala na sve to jos 7%!!! Sto dodje oko 10EUR samo na tu proviziju banke. Mi smo platili tri provizije – petra + banka prodajnog mesta + nasa banka.

Postoji 5 staza (trejlova) za obilazak Petre , glavna staza kojom se ide je 4km i sa nje se skrece na ostale 4 staze, na sredini glavne staze se nalzi najpoznatija gradjevina u Petri, riznica Al Khazneh. Prvi dan smo obišli otprilike 2/3 glavne staze i stigli do Teatra, tu smo skrenuli na jednu od staza, obišli smo je i krenuli nazad. Drugi dan smo zajedno sa klincima došli do kraja glavne staze nakon čega smo se naizmenično peli nešto više od 1km stepenicama uz brdo do druge najpoznatije gradjevine manastira Ad Deir. Svakome od nas je trebalo oko 1h i 20min do gore i nazad, za to vreme dok se jedan od nas peo drugi je sedeo sa klincima u restoranu. Popeti se do ovog manastira je stvarno naporno pa je bilo više nego korisno to što je Bojan već bio tamo pa je znao da ne treba krenuti sa klincima. Nije ni u duzini staze koliko u broju stepenika kojih ima oko 750. Svakako vredelo je popeti se, jer manastir je stvarno impozantna gradjevina nekima i lepšsa od riznice. Da vredi otići do gore dokazale su i dve naše bakice koje sam srela usput, imale su preko 70 godina ali malo po malo i uspele su da se popunu i nisu se pokajale kako su mi rekle, zato su i krenule. Cela Petra je na mene ostavila ogroman utisak najviše zbog njene veličine i sadržaja jer pre nego što sam je obišla nisam imala predstavu koliko je to ustavri i šta sve ima da se vidi sem ove dve pomenute gradjevine.

Petra

Što se tiče klinaca i obilaska Petre, mislila sam da će sa Reljom to biti najteži deo puta. On sad sa svoje pune tri godine zna šata hoće, šta neće, šta mu se svidja a šta ne, ima već svoj karakter. Mislila sam da neće hteti uopšte da pešči jer kao i većina dece mora da ima neki njemu bitan cilj da bi hteo da hoda duže. Ispostavilo se na našu sreću da mu uopšte nije bilo dosadno bar ne prvi dan, drugi je već više bio u kolicima ali i to je prošlo ok. Hteo je da se zavuče u svaku pećinu i da istraži šta ima unutra, podsećale su ga na onu iz crtaća Lion King pa smo tako ulazili i tražili lavove. Oba dana je na povratku zaspao od umora pa smo ga vozlili u kolicim. Što se tiče bebca, on je uglavnom bio u kenguru, povremeno u kolicima ako su bila slobodna. Malo je gledao naokolo ali je najčeše dremkao, hranjenje nam je bilo lako jer sam ga samo dojila pa smo pravili potrebne pauze za to. Tako da je Strahinjom sve prošlo bez problema.

Savet za kolica je da ih ne nosite ako idete sa jednim detetom koje mozete nositi u kenguru, pa se mozete i menjati ako vas je dvoje. Ako imate dvoje male dece kolica ce značiti starijem jer se deca brže umaraju od nas. Kolica mogu bez vecih problema da idu samo do riznice, to je na polovini glavne staze posle toga je sve teze, mada samo ih mi drugi dan spustli do kraja glavne staze. Bilo je potrebno sklapati ih preko nekih delova gde nisu mogla da se guraju. Značice vam ako su kolica laka i ako se lako sklapaju, naša su teška manje od 4kg pa nam je to dosta olakšalo stvra oko nošenja istih. Bilo bi dobro da imaju i velike točkove kako bi mogla da se guraju lakše preko neravnina, mi imamo standardne točkove na kolicima i koliko smo primetili kad smo ih kupovali kolica sa velikim točkovima su dosta teža, pa smo zato zabrali ta lakša. Kolica koja imaju i jedno drugo bi bila idealna ali ne znam da li negde mogu da se nadju.

Vadi Numeira i Kerak

Posle druge noći prespavene u Vadi Musi ujutru smo krenuli ka Amanu. Napravili smo dve pauze jednu u Vadi Numeiri i jednu kod tvrdjave Kerak. Do vadi Numeire smo se vozili oko 2h i 30min, put vodi preko planine i dosta je krivudav pa se ne može brzo voziti. Prvobitan plan je bi da umesto Vadi Numerije vidimo Vadi Mujib prelep kanjon sa rekom koja se uliva u Mrtvo more ali smo saznali od jednog para iz Italije koji smo upozali da je zatvoren zbog prevelike količine vode, oni su nam i preporučili Vadi Numeiru kao zamenu.

Wadi Numeira

Vadi Numeira je isto kanjon ali sa dosta manjom rekom pa sa kroz njega moze i hodati, najbolje je imati neku obuću koja može da se kvasi pogotovo je zgodno ako klinci imaju tako nešto na nogama. Ono što je zanimljivo da ovaj kanjon nije popularan ni malo pa smo usput sreli samo troje ljudi, sve u svemu vredi napraviti kratku pauzu pogototovo što je najzanimljivija stvar odmah na početku kanjona a to je zaglavljena stena izmedju dva zida kanjona koja deluje kao da ce pasti u svakom trenutku.

Tvrdjava Kerak je na 45min voznje od Vadi Numeire i uspeli smo da stignemo pre zalaska sunca i obidjemo je dok još nije pao mrak. Kerak je krstaski zamak iz 12. veka koji je pripadao Jerusalimskoj kraljevini. Zamak nije mnogo veleliki tako da se nismo zadžali duže od 1h. Zamak je bio fantastičan za decu, jer ima tunele i katakombe gde se Relja odusevljeno zavlacio.

Kad smo krenuli ka Amanu mrak je već pao tako da je vožnja bila veoma naporna i trajala je oko 2h. Taj deo puta jeste kao neki autoput ali jako loše osvetljen, loša signalizacija, ima radova koji su loše obeleženi i što je najgore postoje vozila u pokretu koja nisu uopšte osvetljena neka čak nemaju ni mačije oko tako da se mora voziti baš oprezno.

Aman

U Amanu smo bili smešteni u predgrađu u hotelu. Taj deo grada je poprilično moderan, ima dosta kafica, restorana i TC. Ono što mi je odmah zapalo za oko je da su veoma liberalni, ima dosta žena koje su obučene kao evropljanke imaju samo maramu na glavi dok neke ne nose čak ni to, jako su lepe i negovane. Jordanci su generalno vrlo srdačni i komunikatvni, znaju engleski, decu baš vole (kao većina Arapa) pa se često dešalao da Relju neko pomiluje po glavi čak i da ga poljubi dok su bebi prilazili da je vide i često su kometarisali da je lepa ili nešto slično 🙂

Amman

Za Aman smo imali ceo jedan dan, volela bih da smo imali makra dva pa da natenane obilazimo i uživamo više ali nismo imali vremena. U centru se nalazi stari deo Amana vrlo tipican bliskoistocni grad sa antuckim ostacima i kojim je jako zanimljivo prošetati. Dok šetate tim uličicama sigurno ćete naletei i na njihov bazar u kojem se mogu naći razne zanimljive đakonije. Obavezno probati hleb koji peku na ulici sa humusom, najlepsi humus koji sam jela je taj iz Amana. Najviše me je iznenadilo koliko iskopina i gradjevina imaju iz antičkog perioda. U centru Amana nalazi se prelep rimski amfiteatar iz II veka n.e sa čak 6000 mesta. U blizini je i citadela koja se nalazi na najvišljem brdu Amana. Na citadeli je najprepoznatljiviji Herkulov hram iz rimskog perioda, obavezno treba posetiti i muzej koji se nalazi na citadeli, tu se mogu videti iskopine iz bronzanog i gvozdenog doba pa sve do Rimskog, Vizatijskoj i Umajad carstva. Aman se inace nalazi na mestu stare Filadelfije. Predveče smo otiši do Madabe u blizini Amana. Madaba je pozanata po mozajicima iz vizantijskog perioda koji se nalaze u Grčkoj pravoslavnoj crkvi, pogotovo prva mapa svete zemlje iz 6og veka. Ovde smo prvi put videli da neko naplaćuje ulaz u pravoslavnu crkvu, karta nije skupa pa smo zato i uši u suprtnom bi se samo okrenuli jer iz principa odbijamo da placamo karte za verske objekte.

Dzeraš i Nebo

Poslednji dan smo se zaputili severno od Amana do grada Dzeraš, oko 50min voznje autom. Dzeraš je u Jordanu posle Petre istorijski najznačajnije mesto, ali je nekako ostao ispod radara. Čuven je po ostacima Grčko-Rimskog grada Gerasa koji je osnovso Aleksandar Veliki. Gerasa je jedan od najvećih i najčuvenijih rimskih gradova van Italije, drugačije ga zovu i Pompeja Bliskog istoka. Najinpresivnija je očuvana kruzna kolonada oko tadašnjeg glavnog trga, od trga se moze prošetati glavnom ulicom sa takođe očuvanom kolonadom pored koje su ostaci tadašnjih gradjevina. Gerasa je imala čak tri teatra od kojih su dva očuvana i može se ući u njih.

Gerasa je za mene najveće iznenadjenje i obavezno je treba videti ako ste u Jordanu.

Iz Dzeraša smo krenuli nazad ka aerodromu u Akabi, kratku pauzu smo napravili na planini Nebo na kojoj je sahranjen Mojsije, a na mestu na kom je (navodno) umro danas se nalazi njegov štap u obliku zmije. Planina ima veli značaj za hrišćansku religiju, spominje se u Bibliji kao mesto odakle je Mojsije prvi put video obećanu zemlju. Mojsije je odavde mogao da vidi Jerihon, reku Jordan, mesto gde će kasnije biti kršten Isus, a po lepom vremenu može se čak videti i Jerusalim.

U Jordan sam krenula uglavnom zbog Petre jer mi je to bila jedna od većih želja da posetim, o drugim lokacijama iskreno nisam puno znala, a vratila sam se puna utisaka sa svih lokacija koje smo obišli. Pored Petre , ronjenje u Akabi, pustinja  Vadi Rum i grad Dzeraš su nešto što se mora videti i doživeti ako posećujete Jordan. Jordan je destinacija za bar 7 dana, 10 jos bolje. Mi smo čak propustili Mrtvo More jer smo bili sa Izraelske strane prosle godine. Pogotovo treba iskoristiti šansu dok se može otići low costom. Takodje Jordan je destinacija koja se može posetiti skoro cele godine.