English
Jedrenje kao dugogodisnji san
I ako sam tipicno gradsko dete moj zivot je more. Bavim se ronjenjem od svoje 20.te godine – skup sport, ali oduvek mi se dopadao jos jedan mnogo skuplji – jedrenje. Ponekad mi je zao sto se nisam odlucio za pikado. Naravno, salim se, ali cinjenica je da oba sporta zahtevaju finansije i to mi je bila kocnica do pre par godina da se upustim u jos jedan hobi. Ja i Jelena smo godinama pokusavali da okupimo ekipu i iznajmimo skipera (sto je jako popularno vec par godina tj sada je ovo vec mainstreem) ali je organizacija uvek propadala u trenutku kada krenu da se daju pare. Nemaju svi istu motivaciju. Tako da sam na kraju resio da naucim da jedrim i bar preskocim taj korak potrebnog skipera i tako konacno udjem u te vode. Naucio sam da jedrim na Savi u jednog beogradskoj skoli na takozvanom Mikracu. Mikrotoner je jedrilica od nekih 5.5 metara i uslovi na Savi su takvi da je to jedna jako dobra prilika za uvezbavanja osnovnih manevara letanja i preletanja koji su mi dosta znacili. Tadkoje je i Jelena pohadjala nekoliko casova da bi naucila nesto o jedrenju. Posle sticanja kompetentosti resio sam da polozim za Skipera u jednoj skoli u Severnoj Grckoj gde sam dobio zvanje RYA Day Skipper, odnosno taj prvi ulazni nivo sa kojim moze da se carteruje jedrilica. Tako dolazimo i do ovog puta – mog vatrenog krstenja kao kapetana 🙂
Vatreno krstenje
E sad, nema boljih zrtvenih jaraca da ti budu prva posada od sopstvene porodice. Salu na stranu opet, nasli smo prvi brod preko iste skole kod koje sam polozio za skipera, i bilo mi je lakse da mi prvi carter bude tamo gde sam vec jedrio. Naravno plan je bio da idu dve porodice, ali je ta druga porodica odustala par meseci pred jedrenje. Ostali smo ja Jelena i Relja i bili smo u velikoj dilemi – da li otici bez ikog ili pokusati naci nekog. Ceo posao trazenja posade je pipav a pogotovo ako imate dete. Vecini ljudi je to samo dodatan problem. Na kraju smo se odlucili da pozovemo Jelenog tatu koji je bio ronilac u vojsci i ceo zivot je na brodovima, tako da je ipak sve ostalo u krugu porodice ali imali smo dodatan par ruku.
Jedrilica koju smo iznajmili nalazila se u Kavali, odakle i krece nas charter. Imamo veliko poverenje u njih i sada ih jako dobro znamo. Dobili smo i neki popoust pa nas je jedrilica izasla 1150e za 7 dana u drugoj polovini juna, brod koji je u pitanju je Bavaria 38 sa tri kabine. Iz Kavale za 7 dana nismo imali neki izbor za jedrenje osim da idemo krug oko ostrva Tasos koje je preko puta Kavale. Druga opcija je bila otici do Samotrakija ali to je dosta komplikovanije jedrenje. Tasos jeste mali i brzo se obidje, ali nama je cilj bio vise vezbanje pa smo dosta vremena provodili po otvorenom moru vezbajuci manevre.
Itinerer jedrenja sedam dana oko Tasosa
Iz Begrada smo krenuli u petak ujutru. U Kavali smo bili uvece i tamo smo prenocilu u smestaju koji smo uzeli preko bookinga. Ujutru smo otisli u nabavku namirnica koje su nam trebale za brod i sto je bitno nasli smo Grcku Sim karticu za 10e 7G interneta. Posto moram da radim sa putovanja, jako mi je bitno da imam stalno pristup internetu. Na brodu moze da se titeruje tako da net moze da ima cela posada. Nabavka u supermarketu je standardna stvar kod jedrenja, kupuju se zalihe za ceo put i tako se dosta stedi jer kao sto svi znamo po ostrvima je sve skuplje a izbor sve oskudniji. Takodje ne gubi se dragoceno vreme na vukljanje kesa.
Jedrilica se uglavnom uzima subotom popodne oko 17h, (zavisi od charter kompanije) uglavnom posada pre vas vraca to jutro jedrilicu pa charter kompaniji treba vremena da je pregleda, ocisti i spremi za drugu posadu. Mi smo imali srece pa smo u jedrilicu usli vec oko 13h i mogli smo isti dan da isplovim ka Tasosu i tako dobijemo taj jedan dan. Prelazak iz Kavale ka glavnom gradu Tasosa – Limenas je prosao lepo, isli smo malo na motor malo na prednje jedro. Nisam hteo odmah da ekserimentisem sa iskljucivo pogonom na vetar. Imali smo lagan vetar spreda, presli smo oko 20 Nautickih milja za nekih 4-5 sati uz kisicu koja je dominjala, a docekali su nas i delfini na samom zalasku sunca. U luci nije bilo guzve pa smo se vezali sa boka kao i vecina jedrilica. Prve tri veceri smo spavali u Limenasu jer je bilo lose vreme , oblacno i povremeno je padala kisa. Isplovljavali smo do obliznjih plaza, izlazili na otvoreno more da jesrimo i na kraju dana se vracalu u Limenas.
U utorak se vreme popravilo i rano ujutru smo krenuli ka uvali Aliki gde smo i prenocili, usput smo stali na par plaza koje su nam sa vode delovale zanimljivo. Jedna od lepota jedrenja jeste sto mozes da skoknes i bacis sidro gde god ti se svidi. Aliki uvala je prelepa i mirna, idelana da se prenoci na sidru. Inace je na toj palzi cesto guzva ali kad ste na jedrilici to vas se ne tice mnogo. Uvek imate svoj mir, dovoljno ste udaljeni od plaze da vam niko ne smeta. Najlepsi dozivljaj je bio kad se predvece plaza ispraznila. U celoj uvali su osatle samo tri jedrilice…mir i tisina, samo zvuci vode koja blago udara u korito jedrilice. Nebo je to vece bilo neverovatno vedro a zvezda milijardu…To vece je Jelenin tata sedeo do kasno pecajuci, tako da smo sutradan imali za rucak svezu ribu. Sutradan ujutru smo Jelena i ja na godisnjicu braka nparavili zaron sa jedrilice. Poneli smo nasu opremu za ronjenje iz Beograda kao i pune boce. To je Jeleni inace bio prvi zaron nakon dve godine, jer je pauzu pravila zbog trudnoce. Vise o ronjenju i trudnoci mozete procitati na nasem blog postu – ovde. Sad je bilo idealno jer je Relju mogao tih sat vremena koliko traje zaron da pricuva moj tata i to je proslo super cak mu je i zaspao u narucju.
Ja i Jelena pred zaron – a kako ste vi proslavili svoju godisnjicu braka 😀 Pre nego sto se zapitate kako smo to mogli sami da uradimo sa jedrilice imajte u vidu da sam sertifikovani insruktor ronjenja a Jelena rescue diver
Taj dana smo proveli u uavli, izasli smo i na plazu da prosetamo i vidmo anticke iskopine na dugoj strani Alikija. Jelenin tata je za to vreme spremio ribu koju je napecao i bila je odlicna. Popodne smo krenuli ka Limenariji koja nije mnogo dakelo tako da nismo zurli. U marini u Limenariji je bilo svega par jedrilica tako da smo se ponovo vezali sa boka. Jedno od lepsih nepisanih pravila medju jedrilicarima je da uvek kad pristajete neko pridje sa doka da prihvati kanape i tako vam olaksa pristajanje. Prenocili smo u Limenarij i iskoristli vece da prosetamo i obidjemo gradic koji je posle Limenasa najveci na ostrvu. Ujutru smo isplovili i krenuli ka severu ostrva gde smo napravili pauzu kod nekih pecinica koje smo videli sa vode. Snorkeling sa murinama je uvek dobra zabava 🙂 Odatele smo krenuli nazad za Kavalu, trbalo nam je jedno 6,7h sati jer smo plovili iskljucivo na vetar, sa vetrom u krmi. Iskoristio sam priliku da postavim “leptir” i vezem gybe preventer. Prevalili smo 30 nautickih milja cisto na vetar i bio sam jako ponosan na to! U Kavalu smo stigli u sumrak i prespavali u luci, sutradan ujutru smo se iskrcali i krenuli za Beograd.
Sa bebom na jedrilici
Sto se tice boravka na brodu mislili smo da ce biti teze, ali nije bilo uopste strasno. Najveca prednost je bila sto je bio u fazi puzanja i prohodavanja. Hodao je samo dok se drzi uz nesto pa nije bilo trcanja za njim. Unutar broda dok je brod bio usidren pustali smo ga da se krece samostalno kao da je kuci. Brod je ionako napravljen za nemirna mora 🙂 Kada je brod u pokretu bio je sa nama napolju u kokpitu kod kormila i tad je bio vezan harnesom (remenima). Posto naravno nismo imali profesionalna remena za takmicare, napravili smo sami svoju verziju. U dexico radnji smo kupili kajs za prohodavaje i prepravili kraj, vezali smo jedan jaci karabinjer koji smo posle vezivali za kokpit i rukohvate na jedrilici. Harnes je bio dovoljno dugacak da Relja moze da se krece i dovoljno kratak da ne moze da upadne u vodu.
Relja pokusava da uvezba manevar preletanja kako bi tatu udario bum u glavu
Tu smo stavljali par igracaka da se zanima, mada mu je glavna igracka bio vinc sa kojim je odusevljeno vitlao i tupkao po palubi. Sto se tice spavanja nas troje smo koristili kabinu u pramcu broda preko koje je krevet od zida do zida tako da nije imao gde da padne cak i kada je popodne spavo sam . Tih dana dok smo bili na brodu voda je bila malo hladinija nego sto je uobicajno za to doba godine pa se nismo mnogo kupali, tek 2 dana pred kraj postalo je ok za kupanje, tako da se ni Relja nije mnogo kupao iako voli. Spremanje hrane nije bio problem jer brod ima funkcionalnu kuhinju, pa se bebi moze spremati bilo sta. U to vreme Jelena ga je jos uvek dojila tako da je i to olaksavalo hranjenje, jeo je kasice od zitarica koje se prave sa mlekom ili vodom, pasirano povrce, voce… Sto se tice morske bolesti deca je retko imaju tako da ni Relja nije problem sa njom, svo vreme boravka na brodu ponasao se vrlo srecno i zadovljno, videlo se da mu prija boravak pored vode.
Sailing into the sunset
Jedrenje je jedan nacin zivota, a deca mu daju dodatnu dimenziju, naravno u poztivnom pogledu. Spavanje na sidru u prirodnim uvalama pod tepihom zvezdanog neba gde je cela porodica na okupu je jedan neprocenjiv osecaj. Tadodje, jedrenje je jos jedan nacin da se povezete sa prirodom, i ako ga mnogi povezuju sa luksuzom, u pitanju je jako skroman zivotni stil, gde struje ime samo na akumulator i gde se sprema hrana na plin, jedete samo ono sto ponesete, kupate se minimalnom potrosnjm vode…
Sto se tice same dece tj beba Postoje odredjeni izazovi, ali kako kaze stara izreka ko hoce nadje nacin, ko nece nadje razlog. Uostalom to nije topla voda, pokojni Srba Kojadinovic je sa svojom zenom i svoje dece oplovio planetu na jedrenjaku Kli Kli i to sedamdesetih godina dok nije postojao GPS, vec se jedrilo uz pomoc navigacije sa skestantom. Potrebno je biti oprezan, ne samo sa samim detetom, vec pratiti prognozu, vremenski prilike i ici medotom “play it safe”, ali ne postoji ni jedan razlog zasto bi vas dete sprecilo da zivite svoje snove. Do sledeceg jedrenja…
